general-
Uprava za strategijsko planiranje Sektora za politiku odbrane
Nauka i naučnoistraživački rad pokretači su razvoja svake društvene delatnosti, pa i odbrambene. Stoga u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije poslednjih godina sve više pažnje poklanjaju planiranju, realizaciji i ulaganju u naučne projekte, istraživanja i razvoj naoružanja, vojne opreme i sredstava za odbranu.
Nosilac naučne i naučnoistraživačke delatnosti u sistemu odbrane, odnosno nadležnom Ministarstvu i Vojsci jeste Uprava za strategijsko planiranje Sektora za politiku odbrane, koja se bavi organizacijom, usmeravanjem, praćenjem i afirmisanjem nauke i naučne prakse. Ističući da svaka država ekonomski napredak zasniva na neprekidnom usavršavanju naučne delatnosti i eksploatisanju njenih rezultata, načelnik Uprave za strategijsko planiranje generalmajor prof. dr Božidar Forca napominje da i odbrana, kao nerazdvojni i veoma važan segment društva, treba da bude utemeljena na primeni rezultata naučnoistraživačkog rada iz svih naučnih oblasti. Iz tog razloga, naučni i razvojni rad za potrebe odbrane predstavlja jedan od krupnijih zadataka svih struktura društva i njegovih naučnih radnika i institucija.
– Mi smo svesni da kapaciteti naučnoistraživačke delatnosti u Vojsci, kao i u društvu, uostalom, moraju biti usklađeni sa ekonomskim mogućnostima zemlje, ali to ne sme biti jedini kriterijum od koga se polazi u projektovanju tog veoma značajnog segmenta našeg razvoja. U ovom trenutku ne smemo zanemariti ni veoma izražene operativne potrebe Vojske, kao ni potrebu povoljnijeg rešavanja statusa vojnih naučnih ustanova i naučnog kadra. Moramo imati u vidu da je naučnoistraživačka delatnost, kao jedinstvena funkcija u sistemu odbrane Republike Srbije, uz obrazovanje u vojnim visokoškolskim ustanovama, značajan činilac i pokretač razvoja Vojske, posebno sa stanovišta njenog opremanja i modernizacije.
Uprava za strategijsko planiranje, koja se bavi praćenjem i planiranjem zadataka naučnoistraživačke i inventivne delatnosti, ekspertskog ocenjivanja, usavršavanja naučnog kadra i međunarodne vojne saradnje u tim oblastima, u proteklom periodu, zajedno sa vojnim naučnoistraživačkim ustanovama i nosiocima ostalih značajnih funkcija i poslova u sistemu odbrane i izvan njega, preduzela je niz mera za unapređenje i stvaranje normativnopravnog okvira za reformisanje te delatnosti – naglasio je general Forca.
U tom smislu značajnu ulogu ima, pre dve godine formiran, Savet za naučnoistraživačku delatnost, stručno i savetodavno telo ministra odbrane koje razmatra značajna pitanja iz te oblasti u sistemu odbrane. Njegovi članovi su istaknuti naučni radnici i priznati stručnjaci u naučnim oblastima od značaja za odbranu, a među zadacima kojima se bave, svakako, treba izdvojiti proceduru akreditacije i upisa vojnih naučnoistraživačkih ustanova u Registar naučnoistraživačkih organizacija u Republici Srbiji, razmatranje plana mera za rešavanje nagomilanih problema, priprema recenzija ključnih projekata iz Plana NID...
Podmlađivanje naučnog kadra
Sredinom 2009. godine donete su Strategijske smernice razvoja naučnoistraživačke delatnosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci, koje podrazumevaju korišćenje domaćeg, raspoloživog i novostvorenog znanja i transfer visokosofisticiranih tehnologija, kao ključne faktore razvoja sistema odbrane. Ono što i dalje otežava ostvarivanje ambiciozno zamišljenih ciljeva, pored hronične besparice, jeste dugotrajno smanjenje broja mladih i perspektivnih stručnjaka u sistemu odbrane. Iako se o naučnim poslenicima u Vojsci do sada relativno malo govorilo i mada su delatnosti vojnih naučnoistraživačkih ustanova obavijeni misterijom, zna se da u njima rade inženjeri mašinstva, elektrotehnike, elektronike, informatičari, geodete, da ima i stručnjaka za matematičke, fizičke, hemijske, tehnološke, medicinske i druge nauke, eksperata iz korpusa društvenih nauka... Zna se da oni rade na razvoju i modernizaciji sredstava naoružanja i vojne opreme, odnosno da se bave istraživanjima u oblasti odbrambenih tehnologija, vojnih i medicinskih nauka značajnih za odbranu. Ono što se, ipak, nedovoljno zna, jeste gorka istina da se u naučnoistraživačkim ustanovama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije iz godine u godinu, smanjuje broj stručnjaka. Dok je 2004. godine broj lica sa naučnoistraživačkim i nastavnim zvanjima iznosio 963, prošle godine sveo se na 385 lica.
– Ljudi su ključni resurs svakog sistema, to je nesumnjivo. Ne tako davno, u vojnim naučnoistraživačkim ustanovama zapošljavani su najbolji studenti, vrsni oficiri i stručnjaci, koji su, za angažovanje na mnogobrojnim, značajnim naučnim projektima, bili dostojno nagrađivani. Danas su oni pomalo zapostavljeni. Situacija u Vojsci je, u tom pogledu, slična onoj u društvu. Za opstanak naučnoistraživačkog kadra neophodan je razvoj te delatnosti, a razvoja nema bez znanja i obrazovanja. U tom dvosmernom lancu eksperti su ključ za rešenje mnogih problema. Novac se nekako i nađe, drugi resursi takođe, ali kadar se ne može stvoriti preko noći – on se dugo stvara – napominje general dr Forca i dodaje da je cena intelektualnog rada poznata na tržištu i ljudi će, prirodno, sve više težiti da odu na bolje plaćena radna mesta.
– Poslednjih godina u Vojsci je tendencija da naučni rad učinimo privlačnijim za mlade naučne radnike, da, pored vojnostručne, istaknemo i vojnonaučnu liniju kao jedan od modela napredovanja. Kadetu, zainteresovanom za bavljenje naučnim radom, od početka treba da je poznato da je biti doktor nauka, u sistemu odbrane, jednako vredno kao i biti general i da će imati jednaki status, jednaka primanja, čak će, možda, biti u prednosti jer, zahvaljujući doktorskom zvanju može da menja poziciju i položaj u društvu. Mi smo svesni da naučnoistraživački rad u Vojsci treba da bude radno stimulativan i adekvatno vrednovan posao. Prvenstveno, zarad razvoja sistema odbrane i jačanja Vojske Srbije, ali i zbog razvoja nauke i jačanja društva u celini – podvlači general Forca.
Mnogobrojne slabosti u aktuelnom položaju naučnoistraživačkog kadra u sistemu odbrane, ipak, ne mogu da se otklone bez šire podrške države. Pored neodgovarajućeg vrednovanja njihovog rada, koje dovodi do sve većeg odlaska stručnjaka pojedinih oblasti iz vojske u civilne naučnoistraživačke i obrazovne institucije, među otežavajuće okolnosti treba ubrojati i dugogodišnju nepopunjenost instituta i ostalih vojnih naučnoistraživačkih ustanova potrebnim kadrom, nedovoljan broj eksperata određenih specijalnosti i naučnih oblasti, sporost u donošenju dugoročnog programa razvoja naučnoistraživačkog podmlatka. Zbog svega toga broj istraživača mlađih od 30 godina u Vojsci sveo se na nekoliko ljudi, što je primoralo i Savet za naučnu delatnost da jednu od svojih sednica posveti upravo tom problemu.
Naučnoistraživačka delatnost u sistemu odbrane opterećena je, prema rečima generala Force, brojnim teškoćama, većinom nasleđenim iz prošlosti. Jedan od ključnih problema jeste njena izolovanost od naučnoistraživačke delatnosti u Republici Srbiji.
– Tek početkom ove godine, usvajanjem izmena i dopuna Zakona naučnoistraživačkim delatnostima Republike Srbije, stvoreni su uslovi da se ta delatnost integriše u nacionalni naučni prostor. Treba istaći da naučnoistraživačku delatnost opterećuju složene i duge procedure planiranja, jednogodišnje ugovaranje projekata i spori i komplikovani procesi ugovaranja i nabavki. Udeo sredstava za finansiranje te delatnosti u ukupno utvrđenim sredstvima za finansiranje odbrane na godišnjem i srednjoročnom nivou ne obezbeđuje dovoljan uticaj nauke na razvoj sistema odbrane. Odobrena sredstva za finansiranje NID u protekloj godini iznosila su 0,42 odsto od ukupno odobrenih sredstava za finansiranje odbrane, a u našoj (ne tako davnoj) i stranoj praksi taj zahvat dostizao je oko tri odsto – primećuje general Forca i pojašnjava da je jedan od ključnih ciljeva Strategijskih smernica da se godišnja izdvajanja za istraživanja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije povećavaju po stopi od 40 odsto.
– Cilj je da ona do 2013. godine dostignu do dva odsto od ukupno utvrđenih sredstava za finansiranje sistema odbrane. To jeste neophodan uslov za obezbeđenje razvoja nauke u sistemu odbrane i ostvarivanje veoma ambicioznih ciljeva u toj oblasti – smatra general Forca.
Jedan od njih je i integrisanje vojne naučnoistraživačke delatnosti u sistem naučnoistraživačke delatnosti Republike Srbije i akreditacija naučnoistraživačkih ustanova Ministarstva odbrane, za šta su, donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, marta ove godine, stvoreni neophodni normativnopravni uslovi. Navedenim Zakonom uvažene su specifičnosti odbrane u odnosu na ispunjavanje suštinskih i formalno pravnih uslova za akreditaciju, a posebno je značajna odredba kojom je utvrđeno da lica koja su stekla naučnoistraživačka zvanja po Zakonu o vojnim školama i vojnim naučnoistraživačkim ustanovama, zadržavaju to zvanje za period na koji su izabrana.
– Na taj način prevaziđen je problem verifikacije naučnih zvanja stečenih u MO i Vojsci – napominje pukovnik dr Obrad Čabarkapa, načelnik Odeljenja za naučnu i inventivnu delatnost u Upravi za strategijsko planiranje i dodaje da je, izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, utvrđeno da u Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj Vlada, na predlog Ministarstva odbrane, imenuje i jednog člana u zvanju naučnog savetnika ili redovnog profesora iz vojne naučnoistraživačke ustanove Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Sve veći značaj inovacija
Imajući u vidu stalni napredak tehnike i tehnologije i činjenicu da se naoružanje i vojna oprema veoma brzo razvijaju, ali i zbog nepovoljne ekonomske situacije u zemlji, težište naučnoistraživačke delatnosti pomera se ka inventivnoj aktivnosti, odnosno usavršavanju postojećih sredstava, čime se obezbeđuje povećanje njihove efikasnosti, a samim tim i produženje veka upotrebe.
Prema podacima iz 2002. godine, tri četvrtine inovatora u Srbiji bilo je iz sistema odbrane, a jedna četvrtina iz građanstva, da bi, krajem 2005. godine, taj odnos bio približno isti, sa tendencijom da se broj inovatora iz sistema odbrane i dalje smanjuje. Poslednjih desetak godina, tokom dvanaest meseci, u proseku se prijavi oko 20 inovacija. Ta oblast je u sistemu odbrane u potpunosti normativnopravno regulisana.
– Postupak zaštite poverljivog pronalaska sprovodi se u skladu sa odredbama Zakona o patentima – kaže pukovnik dr Čabarkapa. Pored pomenutog Zakona, inventivna delatnost u novije vreme potpuno je regulisana odgovarajućom Uredbom i Pravilnikom, kojima su utvrđena moralna i imovinska prava pronalazača i propisani kriterijumi za utvrđivanje visine jednokratne novčane naknade, način i vreme plaćanja naknade.
U oblasti inventivne delatnosti Uprava za strategijsko planiranje sarađuje s privrednim komorama Srbije i Beograda, Savezom pronalazača Beograda i Zavodom za intelektualnu svojinu.
Jedna od misija, definisanih u Strategijskim smernicama razvoja NID u MO i VS jeste razvijanje i unapređenje međunarodne saradnje u toj oblasti, za čiju je realizaciju, sem ostalog, predviđeno veće učešće naučnih radnika u međunarodnim istraživačkim projektima od značaja za odbranu, stvaranje uslova za usavršavanje kadra u inostranstvu i transfer visokosofisticiranih tehnologija u naše naučnoistraživačke ustanove. S tim u vezi naše Ministarstvo odbrane uključeno je u rad Organizacije Natoa za istraživanje i tehnologiju.
– Vojnonaučne i visokoškolske ustanove Ministarstva odbrane i Vojske ostvaruju intenzivnu saradnju sa naučnoistraživačkim i obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu – napominje general Forca. – Tokom 2009. godine, laboratorije VTI posetile su 22 strane delegacije iz 16 zemalja (Slovenije, Italije, Turske, Libije, Vijetnama, Francuske, Rusije, Bugarske, SAD, Kine, Švajcarske...). Sve te zemlje zainteresovane su za saradnju iz oblasti istraživanja i razvoja NVO. Takođe, delegacije pripadnika VTI realizovale su devet službenih poseta u inostranstvo vezanih za saradnju iz svoje nadležnosti. U okviru VTI organizovane su i master studije za pripadnike oružanih snaga Alžira.
U okviru saradnje sa naučnoistraživačkim i obrazovnim ustanovama u zemlji, vojne naučnoistraživačke ustanove sarađuju s brojnim fakultetima, institutima i ostalim organizacijama, od kojih treba izdvojiti fakultete bezbednosti, političkih i organizacionih nauka, institute za uporedno pravo i međunarodnu privredu i politiku, Centar za civilnovojne odnose u Beogradu, Misiju Oebs u Republici Srbiji i druge. I VMA ostvaruje intenzivnu saradnju sa naučnoistraživačkim i obrazovnim ustanovama u zemlji od kojih se izdvajaju medicinski fakulteti u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Farmaceutski i Veterinarski fakultetom u Beogradu. U okviru međunarodne saradnje posebno se ističe saradnja sa Medicinskim fakultetom Univerziteta odbrane Republike Češke i Ministarstvom odbrane Kraljevine Norveške, u čijem se kontingentu u Čadu nalaze i pripadnici VMA.
Saradnju sa srodnim ustanovama ostvaruje i Vojnogeografski institut, koji, u okviru svojih nadležnosti, posebno sarađuje sa Građevinskim fakultetom u Beogradu, geografskim fakultetima u Srbiji, Tehničkim fakultetom u Novom Sadu, Geodetskim zavodom RS i Institutom za geodeziju. U toku 2009. godine delegacija VGI posetila je srodne ustanove u Bugarskoj i Mađarskoj, a planira se i potpisivanje ugovora o saradnji iz oblasti vojne geografije sa Češkom, Italijom, Slovačkom, Bugarskom, Rumunijom i BiH.
Dušan GLIŠIĆ -
