MAGAZIN „ODBRANA”

INTERVJU
Ilija Pilipović, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse

Odbrambena industrija jeste interes države

Ministarstvo odbrane finansijski će podržati svaku nameru fabrika namenske industrije u Srbiji da unaprede tehnološki proces, ukoliko se to poklapa sa interesima i potrebama Vojske Srbije, ali i njihovu izvoznu orijentaciju, partnerske projekte sa ostalim domaćim ili inostranim firmama. U slučaju da se zahtevi naših korisnika – Vojske – poklope sa interesima proizvođača izvoznika, pristupićemo sinergiji i finansija i kapaciteta u zemlji.

Pokrovitelj ČETVRTOG međunarodnog sajma naoružanja i vojne opreme u Beogradu – Partner 2009 – jeste Ministarstvo odbrane. Sistem odbrane Republike Srbije prikazaće, tom prilikom, tehničko-tehnološke mogućnosti domaćih remontnih kapaciteta, tehničkih remontnih zavoda Čačak, Kragujevac i Vazduhoplovnog zavoda Moma Stanojlović. Takođe će na smotri prezentovati istraživačke i razvojne projekte Vojnotehničkog instituta, najveće naučnoistraživačke ustanove u Srbiji u oblasti odbrane, Tehničkog opitnog centra, institucije koja isputuje i ocenjuje kvalitet naoružanja i vojne opreme, prvenstveno za potrebe naše vojske.
Na ovogodišnjem Partneru učestvovaće i Vojnomedicinska akademija, Vojna akademija, ali i brojne organizacijske celine Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Javno preduzeće Jugoimport – SDPR, čiji je osnivač Vlada, integrisaće na sajmu nastup celokupne odbrambene industrije Srbije. Sem toga, Jugoimport će izložiti i proizvode koje je samostalno projektovao i razvijao.
Pomoćnika ministra odbrane Republike Srbije za materijalne resurse Iliju Pilipovića pitali smo o perspektivi Partnera, ulozi remontnih zavoda Srbije u sistemu odbrane, ali i mogućnostima da naša odbrambena industrija realizuje projekte Vojnotehničkog instituta, odnosno da se savremeno naoružanje i vojna oprema za Vojsku Srbije kupuju prvenstveno od domaćih proizvođača, o čemu je prošle godine Vlada donela uredbu.   
Sajam, zapravo, jeste mesto za promociju najpre proizvoda odbrambene industrije, ali i prilika da se susretnu korisnici, svi oni koji se bave naukom, razvojem, proizvodnjom i prometom naoružanja i vojne opreme. Koje je, u tom smislu, mesto Partnera?
Svaki pokrovitelj, organizator, ali i suorganizator nekog sajma teže da manifestacija koju su osmislili postane što značajnija, odnosno prepoznatljiva na mapi sličnih. Krajnji korisnici proizvoda odbrambene industrije, pre svega Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, suviše su mali kupci da bi stalno privlačili globalne lidere, koji bi se samo zbog toga pojavili na našoj manifestaciji. Međutim, odbrambena industrija Srbije postaje sve ozbiljniji tehnološki partner i sama po sebi zaslužuje pažnju.
Kretanja koja smo poslednjih godina prepoznali – da se zanimanje za proizvode naše namenske povećava – treba održati i unaprediti, jer svako mora da odmeri svoje interese u budućnosti. Organizator, možda, povezujući slične manifestacije u regionu, mogao bi prepustiti da se svaka druga smotra održi u nekoj od zemalja jugoistične Evrope, obezbeđujući domaćoj industriji povoljniji tretman. Takve rotacije omogućile bi da se svake četvrte godine u Beogradu organizuje vrlo efektan i zapažen sajam naoružanja i vojne opreme. Bila bi to prilika da se domaća odbrambena industrija prikaže u pravom svetlu regionalnim korisnicima, velikim svetskim izlagačima, koji bi u srpsku prestonicu dolazili i zbog naših proizvoda, ali i zbog ostalih iz regiona. Na taj način imali bismo i bolji pregled ponude na svetskom tržištu.
 Prošle godine, Ministarstvo odbrane okončalo je transformaciju dva od tri remontna zavoda – u Čačku i Vazduhoplovnog zavoda Moma Stanojlović u Batajnici – jer nisu odgovarali potrebama sistema odbrane. Oni su danas u sastavu Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva. Kakva će, ubuduće, biti njihova uloga?    
 U svetu se, generalno,  menjaju cilj i filozofija logistike. Ima čak primera da se ređe koristi i termin logistika. U savremenim sistema odbrane teži se transformaciji logističkih i funkcija podrške u operatvno-logističke jedinice i nabavku. Zahtev koji se, u tom smislu, postavlja pred naše zavode, jeste da maksimalno skrate vreme remonta tehničkih sredstava – i onih koja im se upute u zavode i onih koja se remontuju u jedinicama. Samo šest meseci posle transformacije Remontnog zavoda Čačak imamo situaciju da je, prosečno, oko deset odsto njegovih pripadnika angažovano na terenu. Pošto više nema stajaće vojske, neće biti ni stajaće logisitike.
Poslednjih šest meseci pristupili smo sveobuhvatnoj analizi stanja i planirali brojne promene u toj oblasti. Jedinice i zavodi, najpre, treba da imaju odgovarajuću remontnu infrastrukturu i da modernizuju tehnološke postupke – nema potrebe planirati generalni remont tehničkih kapaciteta, već remont na osnovu zatečenog stanja. Osposobljen kadar, takođe, valja angažovati u tehničkoj službi, a ne za administrativne i čuvarske poslove. Tome treba dodati i kupovinu savremene remonte opreme, rezervnih delova, koji su popisani i markirani novim tehničkim rešenjima, poput radio-frekventne identifikacije.
Dakle, predstoji ozbiljna reforma, uz dodatna ulaganja, kako bi se skratilo vreme reagovanja zavoda u odnosu na potrebe naših jedinica, ali i potrebe partnera u inostranstvu. Poznato je, naime, da su naša sredstva i oprema čijom tehnologijom remonta vladamo, široko rasprostranjena u svetu.
Kada je planirano uvođenje pomenutih novina?
Ne možemo govoriti o vremenu kada će se završiti reforma. Transformacija predstavlja proces koji traje. Nijedno ministarstvo odbrane u svetu niti vojska nisu završili, niti će okončati procese unapređenja. Nesumnjivo će se i taj segment rada integrisati dugoročnim planovima.
 Predstoji i transformacija Tehničkog remontnog zavoda Kragujevac...
Ona je već započela. Osposobljen je kadar koji radi na ubojnim sredstvima, modernizovana laboratorijska oprema. Nedavno smo implementirali i softverski paket za stalno praćenje stanja ubojnih sredstava. Prošle godine pripadnici Zavoda u Kragujevcu uništili su oko 5.000 tona ubojnih sredstva i time dodatno rasteretili naša skladišta neperspektivne municije. Planiramo i da uravnotežimo stanje naše municije. Tada će se kapaciteti Remontnog zavoda Kragujevac moći koristiti i za potrebe zemalja u regionu – Crne Gore, Bosne i Hercegovine, ali i Austrije, jer su one za to već iskazale zanimanje. U budućnosti Partner 2009 biće dobra prilika za afirmaciju Zavoda kao regionalnog centra.
Za celovite promene u toj oblasti neophodna su i odgovarajuća finansijska sredstava. Ima li Ministarstvo odbrane dovoljno novca?
 Naravno. Remont je zadatak koji se unapred planira. Na osnovu zahteva Vojske Srbije, blagovremeno su izdvojena potrebna novčana sredstva za remont naoružanja i vojne opreme Kopnene vojske i ViPVO u 2009. godini. Rebalansima budžeta remont nije ugrožen. Najskuplje je neispravno sredstvo, van stroja i na koje ne možete računati. Isto se odnosi i na remont i demilitarizaciju ubojnih sredstava u Kragujevcu.
 Hoće li se aktuelna finansijska kriza odraziti na planove Vojnotehničkog instituta, njihove razvojne i istraživačke projekte, ali i na tempo modernizacije i opremanja Vojske?
Zbog trenutne ekonomske situacije u svetu, finansijska kriza dotiče i Ministarstvo odbrane – smanjena su dodeljena budžetska sredstva, koja se pre svega odražavaju na opremanje. Zato je neophodno, u prvim momentima krize, izdvajati više novca za nauku i razvoj. Prepoznali smo da se, samo tako, novčana sredstva mogu višestruko vratiti sistemu odbrane. Na primer, to se odnosi na dodatna ulaganja u Vojnotehnički institut, odnosno njegove projekte, koji su ove godine četiri puta viša od prethodne. Takva politika, zbog sistemskog pristupa razvoju, daje rezultate. Posle više godina, imamo niz završenih projekata Instituta. Oni će biti prikazani na Partneru 2009.   
 Posle usvajanja Zakona o odbrani i Vojsci, jedan od doktrinarnih dokumenata predstavlja i dugoročni plan razvoja našeg sistema odbrane. U okviru njega postoji i dugoročni plan opremanja Vojske Srbije. Sektor za materijalne resurse, na osnovu toga, moći će blagovremeno da projektuje naučnoistraživačku delatnost, koju, pre svega, realizuje Vojnotehnički institut, ali i ostale domaće naučnoistraživačke i razvojne ustanove. Na taj način lakše se mogu projektovati i planirati i proizvodni kapaciteti.
Nekoliko meseci unazad, nadležni u Ministarstvu odbrane rade izmene Pravilnika o opremanju Vojske naoružanjem i vojnom opremom, koji je star više od petnaest godina. Očekujemo da će se mesto i uloga Vojnotehničkog instituta vratiti na nivo koji je imao u vreme SFRJ. Prirodno je da krajnji korisnik odredi koja su mu sredstva neophodna, prema određenim taktičkim zahtevima, ali ne i na koji način će se opremiti. Ključnu reč u tehnološko-ekonomskim analizama potreba davaće Uprava za odbrambene tehnologije i Institut. Oni će procenjivati tehnološke i tehničke mogućnosti razvoja, modifikaciju i proizvodnju domaćih sredstava naoružanja i vojne opreme ili se opredeljivati za kooperaciju sa inostranim partnerima ili kupovinu na svetskom tržištu.
Koji će razvojni i istraživački projekti u narednom periodu imati prioritet?
To će zavisiti od dugoročnog plana opremanja Vojske Srbije. Jasno je da tradiciju dugu sto godina u konstruisanju aviona ne smemo zapostaviti – zbog kadra, opreme i infrastrukture, koja je jedinstvena u Evropi, kretanja u svetu, ali i potreba naše vojske. Planira se i razvoj mini i taktičkih bespilotnih platformi, koje će uspešno parirati savremenim svetskim rešenjima, a naći će i odgovarajuće mesto i ulogu u našem ISTAR-u.
Savremena bojišta ne mogu se zamisliti bez automatizacije. Našoj artiljeriji i oklopnim jedinicama predstoji modernizacija postojećih oruđa. Planiramo i istraživanja u oblasti vođenih projektila. Danas je i vazduhoplovstvo nezamislivo bez vođene municije. Stoga će se Vojnotehnički institut narednih godina baviti i temama poput TV, IC, GPS, inercijalnog i laserskog vođenja.
Nezaobilazno pitanje u sadašnje vreme, kada je reč o proizvodnji naoružanja i vojne opreme, jeste domaća odbrambena industrija – njeni materijalni i kadrovski resursi, podrška izvoznoj orijentaciji fabrika namenske, uvođenje novih tehnologija u proizvodnju, smanjenje broja zaposlenih, ali i mogućnost da realizuje projekte Vojnotehničkog instituta, shodno potrebama naše vojske.
 Prisetimo se stanja od nekoliko godina unazad kada, su štrajkovali oružari, kada su bili poremećeni odnosi preduzeća odbrambene industrije i Jugoimporta – SDPR, Vojske i Ministarstva odbrane, vremena kada je Vojnotehnički institut naprosto tavorio, a remontni zavodi Čačak i Moma Stanojlović kuburili zbog besparice. Posvuda je bilo reči o konverziji vojne u civilnu industriju. Šta se to dogodilo, pa u periodu najveće krize Institut ostvaruje zapažene rezultate, Moma Stanojlović i Čačak posluju bez problema, preduzeća odbrambene industrije imaju više poslova nego poslednjih dvadesetak godina,  a Jugoimport je u prvom kvartalu ove godine, prema podacima Privredne komore, postao najveći izvoznik u Srbiji? To je pitanje na koje bi analitičari trebalo da daju odgovor. Pronalazim ga u osmišljenoj državnoj strategiji, koja ostvaruje dobre efekte.
Zastava – Oružje će ove godine realizovati veći broj ugovora sa partnerima i kupcima iz inostranstva, a već ugovara poslove za 2010. godinu. Kapaciteti Slobode iz Čačka, Prvog partizana iz Užica i Krušika iz Valjeva takođe su uposleni u 2009. izvoznim ugovorima. Ukoliko te fabrike dobro rade može se očekivati i da proizvođač baruta Milan Blagojević iz Lučana ima dovoljno poslova. Slično je i sa Prvom  iskrom iz Bariča, koja radi za potrebe domaće industrije, ali i sistema odbrane, uvezujući lanac demilitarizacije ubojnih sredstava – tako što preuzima eksplozive iz Tehničkog remontnog zavoda Kragujevac i pretvara vojne eksplozive u privredne.
Takvi pokazatelji ohrabruju, ali se ne možemo opuštati. Menadžment svih šest fabrika namenske proceniće koliko je potrebno da restrukturiše kadar, odnosno smanji broj radnika u administraciji, a poveća u proizvodnji. To se posebno odnosi na Zastava-oružje.
Ministarstvo odbrane će finansijski podržati svaku nameru fabrika odbrambene industrije Srbije da unaprede tehnološki proces ili razviju određeno sredstvo ukoliko se to poklapa sa interesima i potrebama Vojske Srbije. Time će se ojačati tehnološka baza i pospešiti razvoj Vojske, a istovremeno ojačati i izvozna pozicija odbrambene industrije. To, naravno, neće više biti bespovratno ulaganje. U slučaju da se oprema, alati i tehnologije osmišljene na Vojnotehničkom institutu finansiraju iz budžeta, a koriste za izvozne aranžmane, Ministarstvo odbrane će od toga dobijati određen procenat novčanih sredstava iz republičke kase.
Ukoliko se interesi naših korisnika – Vojske – poklope sa interesima proizvođača izvoznika, pristupićemo sinergiji i finansija i kapaciteta u zemlji. U slučaju da se interesi razlikuju, industrija će imati priliku da na osnovu odluke Vlade Republike Srbije povuče investicione kredite, koje će država subvencionisati.
 Uredbom Vlade, iz juna prošle godine, precizirano je da se naoružanje i vojna oprema, neophodni našoj vojsci, kupuju isključivo od domaćih proizvođača. Ako to nije moguće, sredstva se mogu uvoziti. Nemamo iluzije da sve možemo sami proizvoditi, ali nam je cilj da domaćim razvojem podstaknemo one tehnologije koje su danas dostupne u zemlji, ukoliko im malo nedostaje da ih dofinansiramo, uvedemo u proizvodnju. To obezbeđuje veću autonomnost našeg sistema odbrane, a time i povećava izvozne potencijale srpske odbrambene industrije.
 Vojnoekonomski i vojnotehnički aspekt, u okviru međunarodne vojne saradnje, mogu značajno da učvrste odnose dve vojske, ekonomije i države, bez obzira na to da li je reč o zemljama regiona ili šire. Ministarstvo odbrane o tome ravnopravno razgovara i sa Alžirom, Turskom, Italijom, Francuskom, ali i sa Kinom, SAD i Rusijom.

   Vladimir POČUČ
   Snimio Goran STANKOVIĆ