Pokrovitelj
MAGAZIN „ODBRANA”
INTERVJU
Brigadni general Danko Jovanović, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije
Integracija razvoja
Ako razmatramo filozofiju proizvodnje naoružanja i vojne opreme u Srbiji, treba znati da nema proizvodnje bez fundamentalnih istraživanja, bazne nauke, razvoja i integracije različitih privrednih grana. Ne postoji nijedno sredstvo koje se može svrstati samo u jednu privrednu oblast. Stoga je za kvalitet neophodna integracija različitih resursa, ponajpre onih kojima raspolaže sistem odbrane. Prepoznali smo mogućnosti Vojnotehničkog instituta, njegovih laboratorija, od kojih pojedine postoje samo na nekoliko mesta u svetu.
Početkom juna u Beogradu se održava Četvrti međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme – Partner 2009, čiji je pokrovitelj Ministarstvo odbrane Republike Srbije, suorganizator Javno preduzeće Jugoimport – SDPR, a realizator Beogradski sajam. Manifestacija će, pored ustanova sistema odbrane i fabrika domaće odbrambene industrije, okupiti veliki broj izlagača iz zemlje i inostranstva koje posluju u toj oblasti.
Uprava za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane, nadležna za istraživanje, razvoj, proizvodnju, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, prezentovaće projekte i proizvode koje je razvijala protekle godine. Uprava se bavi i standardizacijom, vojnom kontrolom kvaliteta i metrološkom delatnošću. Treba pomenuti da su u njenom sastavu Vojnotehnički institut i remontni zavodi, ali na vezi, kako se to vojničkom terminologijom kaže, i fabrike odbrambene industrije Srbije.
O koncepciji sajma Partner, njegovom značaju i perspektivi, ali i svojevrsnoj filozofiji razvoja, projektovanju i proizvodnji naoružanja i vojne opreme u našoj zemlji, razgovarali smo sa načelnikom Uprave brigadnim generalom doc. dr Dankom Jovanovićem.
* Partner predstavlja rezultat dugogodišnjeg rada više ustanova Ministarstva odbrane, najpre Uprave za odbrambene tehnologije. To je prilika da našoj, ali i inostranoj javnosti prikažemo sredstva koja se mogu uvesti u naoružanje i vojnu opremu Vojske Srbije, da pojasnimo perspektive istraživanja, te istaknemo značaj sinergije naučnoistraživačkog rada i bazne nauke, razvoja i proizvodnje.
– Verujemo da ono što treba srpskoj vojci mora biti prioritet u našem radu. Uprava treba da ispoštuje istraživanja, razvoj, proizvodnju, standardizaciju, metrološku delatnost i vojnu kontrolu kvaliteta. S obzirom na to da imamo poprilične rezerve, zbog smanjivanja Vojske, želimo da osavremenimo postojeća sredstva, pratimo tehnološki napredak, ali i razvijemo nove proizvode, tako da Vojska Srbije bude popunjena najsavremenijom borbenom opremom.
Da bismo održali ratne kapacitete proizvodnje, podstičemo izvozne poslove odbrambene industrije Srbije, jer su trenutne potrebe Vojske male, što ne znači da neće biti veće u budućnosti. To radimo organizovano, uključujući različite državne institucije, posebno Ministarstvo odbrane sa postojećim resursima. Nadležni u Ministarstvu nastoje da prijateljskim zemljama, ali i onima koji smatraju da su naši proizvodi naoružanja i vojne opreme dobrog kvaliteta, prikažu i ponude saradnju.
Svakodnevno koristimo minuli rad prethodnih generacija, koje su stvorile preduslove da imamo kredibilitet, kada je reč o kvalitetu naših proizvoda. Na taj način nastavljamo poslove koje su započeli prethodnici, nastojeći da budemo korisni i poslujemo tržišno.
Svesni smo i činjenice da je, ako nema proizvodnje, državni budžet u problemu, posebno proizvodnja koja ima izvoznu orijentaciju. S razvojem novog naoružanja i vojne opreme treba, najpre, da dođemo do najboljih sredstava za našu vojsku. Potom moramo sačuvati ratne kapacitete zemlje. Da bismo u tome uspeli, odbrambenoj industriji Srbije treba da obezbedimo dovoljno izvoznih poslova.
Ako razmatramo filozofiju proizvodnje naoružanja i vojne opreme u Srbiji, treba da znamo da nje nema bez fundamentalnih istraživanja, razvoja i integracije različitih privrednih grana. Ne postoji nijedan proizvod naoružanja i vojne opreme koji se može razvrstati samo u jednu privrednu oblast. Stoga je neophodna integracija različitih resursa.
* Šta to, zapravo, znači?
– Naša iskustva su takva da smo u prethodnom periodu bili eksperti za integraciju najboljih komponenata naoružanja i vojne opreme Istoka i Zapada. Danas tehnološki zaostajemo za mnogim zemljama sveta, jer smo s raspadom bivše Jugoslavije i smanjivanjem tržišta izgubili pojedine tehnologije. Primenom novog koncepta – modula sitnih komponenata – možemo uspešno integrisati savremene platforme, odnosno spojiti znanja i komponente, koje su nam za razvoj skupe, a postoje na inostranom tržištu.
Savremena platforma podrazumeva univerzalnost na bojnom polju, dovoljnu probojnu moć, uključivanje u komandno-informacioni sistem i upotrebu sredstava sa što manje ljudi, koji se izlažu borbenim rizicima. Drugim rečima, to znači da želimo da imamo platforme koje će na znak zvukometrije, odgovarajućeg senzora na teritoriji, po automatizmu pokrenuti i usmeriti borbene cevi tamo gde nas očekuje opasnost. Takve univerzalne platforme pogodne su i za šire aspekte od vojnih – zaštitu granica, borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, sprečavanje trgovine oružjem, belim robljem, ali i za pomoć civilnom stanovništvu u slučaju različitih havarija. Na taj način realizuju se sve tri misije Vojske Srbije, naročito odbrana zemlje, a ostale u onoliko koliko to država zahteva.
* Ima li sistem odbrane za to odgovarajuće kadrovske potencijale, dovoljno znanja i, naravno, finansijskih sredstava?
– Za sada imamo kritičnu masu ljudi, u smislu kadrovskih potencijala, bez obzira na to što smo u bližoj prošlosti imali linearni otpust stručnjaka. Preko noći otpušteno je, na primer, oko 500 pripadnika Vojnotehničkog instituta. Teškoću je predstavljalo i podmlađivanje kadra. Suočavali smo se i sa problemima podfinansiranja pojedinih projekata, sa nerazumevanjem nadležnih kada je reč o istraživanjima, koja su često obustavljana pred sam kraj. Srećom, prevazišli smo takve teškoće.
Prepoznali smo kvalitet koji ima Vojnotehnički institut, jedinstven nacionalni brend, internacionalnog značaja, koji, uz puno uvažavanje sličnih institucija u Srbiji, nema sa kime da se poredi. Pojedine laboratorije koje ima Institut postoje samo na nekoliko mesta u svetu – aerotunel za ispitivanje podzvučne i nadzvučne brzine raketa i aviona, na primer.
Važno je da smo u ranijem periodu održali kontinuitet školovanja kadra i na Istoku i na Zapadu, ali i na domaćim fakultetima. Takođe, da su postojale dobre projektne strukture, veliki projekti, ana odgovarajući način finansirani, i što je imidž Vojnotehničkog instituta doveo do toga da nam danas dolaze mladi stručnjaci, koji u njemu žele da rade. Malo je institucija u državi koje imaju takvu perspektivu.
Danas, kada je Ministarstvo odbrane u Vladi Republike Srbije, ponašamo se onako kako država planira razvoj sistema odbrane – iniciramo nove, korisne stvari za Vojsku i privredu uopšte, razvoj sistema odbrane i bezbednost zemlje.
Trenutno postoje realne šanse da se mnogo više poslova uradi nego ranije. Zato smo povećavali razvojni fond, odnosno izdvojili više finansijskih sredstava za potrebe projekata Vojnotehničkog instituta. U 2009. odobreno je skoro četiri puta više novca za tu namenu nego prošle godine, jer smatramo da ćemo, projektima i gotovim proizvodima, koji treba da se uvedu u naoružanje i vojnu opremu Vojske Srbije, isplatiti i opravdati odobrena sredstva.
* Kako Vojnotehnički institut planira i razvija istraživačke projekte?
– Postoje fundamentalni projekti zasnovani na fundamentalnoj nauci, odnosno istraživački zadaci. Oni su u nadležnosti Uprave za odbrambene tehnologije. Njima se postavlja teorijska osnova za razvoj pojedinih sredstava naoružanja i vojne opreme. Razvojni zadaci predstavljaju spoj naših mogućnosti i zahteva Vojske Srbije. Na osnovu toga nadležni u Upravi odlučuju šta mogu realizovati. Tek onda se konkretno sredstvo dovodi od funkcionalnog zadatka do prototipa, a potom i do proizvodnje. U tome se i ogleda integracija – istraživačkih zadataka i nauke, planova i potreba, odnosno znanja Vojnotehničkog instituta, fakulteta i ostalih instituta u zemlji.
Osnovnu sponu predstavlja struka. Kada se započne razvoj, integriše se rad Instituta sa proizvođačima. Potom se pravi funkcionalni model, zatim prototip, koji se testira, kako bi se ocenilo da li je pomenuto sredstvo baš ono koje se traži, na osnovu taktičko-tehničkih zahteva korisnika. Ukoliko se sredstvo verifikuje, usvaja se nulta serija i započinje njegova proizvodnja. Tada se u posao uključiju i fabrike odbrambene industrije Srbije i ostali proizvođači u zemlji ili inostranstvu. Kada započne proizvodnja kreće i tehnološki razvoj – zapošljavanje i podmlađivanje kadra, investiranje u nova znanja i opremu. Tako se finansira domaća privreda, a smanjuje budžetski deficit.
Postoje i ostali funkcionalni zadaci u koje se uključuju istraživači Vojnotehničkog instituta – kada je potrebno da razreše pojedina tehnička pitanja i u sistemu odbrane i van njega. Primera radi, dogodila se havarija cevi na topu. Od Instituta se traži da u stručnom smislu objasni kako je do toga došlo. Tek onda se na bazi ekspertskih tehničkih nalaza popravlja sistem ili podešava upotreba, korišćenje ili održavanje pojedinog sredstva ili se zaključuje da se ono mora unapređivati, modifikovati. Takva znanja jedino može da predoči Institut, jer poseduje odgovarajuće laboratorije, tehnologije i, naravno, kadar.
Vojnotehnički institut pomaže i u proizvodnji, odnosno, nadležan je za uvođenje novih tehnologija. Tokom proizvodnje neretko se javljaju problemi, tehnološki, organizacioni, koji je usporavaju ili koče. Institut tada svoju konstrukcionu dokumentaciju materijalizuje u proizvodnji. Kako se to radi standardizacijom kvaliteta, u posao se uključuje i vojna kontrola kvaliteta, koja vrednuje da li je nešto urađeno u skladu sa predviđenim standardima. Imamo sertifikate, jer nas je Akreditaciono telo Srbije verifikovalo za kontrolu kvaliteta. Taj posao obavlja Odeljenje za kontrolu kvaliteta Uprave.
* Kada je reč o proizvodima naše odbrambene industrije, koliko oni zadovoljavaju najviše svetske standarde kvaliteta?
– Da bi se kompletan proces proizvodnje naoružanja i vojne opreme uspešno zaokružio, primenjuje se odgovarajuća standardizacija. Mi imamo oko 10.000 različitih standarda i tehničkih preporuka, neophodnih da se proizvodnja uspešno odvija. Na osnovu tih standarda kontrolišu se proizvodi. Naši standardi, u velikoj meri, prevazilaze standarde Natoa, jer je Alijansa zahteve pravila na osnovu ekonomskih mogućnosti, a mi smo ih zasnivali na kvalitetu, potrebi da nam vojnik bude opremljen najkvalitetnijom opremom.
Pokazalo se u praksi da su naši proizvodi, napravljeni prema domaćim standardima, veoma dobri – automatska puška, na primer, tenk M-84, brojni minobacači, jer smo integrisali znanja i standarde Istoka i Zapada. Prvi kvalitet koji se u bivšoj SFRJ i JNA pojavio jeste vojna kontrola kvaliteta, kada se o tome malo pričalo i u Evropi. Taj segment razvio je i današnju kontrolu kvaliteta u Srbiji. Prepoznali smo potrebu da se u fabrike ponovo vrate vojni kontrolori, kompetentni i osposobljeni za te poslove.
Kada se napravi gotov proizvod naoružanja i vojne opreme, on se upućuje na verifikaciju u Tehnički opitni centar Vojske Srbije, koji proverava koliko proizvod odgovara traženim taktičko-tehničkim karakteristikama. Uprava ne utiče na nalaze vojne kontrole kvaliteta i Opitnog centra, oni rade prema definisanim propisima, autonomno.
* Da bi se došlo do gotovog proizvoda, mora se primeniti fundamentalna nauka, ali i razvijati. Šta u tom smislu preduzima Uprava za odbrambene tehnologije?
– Da bi se nauka i gotov proizvod susreli, organizujemo brojne naučne skupove, što je trend i u svetu. Tokom 2007. godine osmišljen je Simpozijum odbrambenih tehnologija – OTEH, koji je tada bio najveći naučni skup u Srbiji. Prezentovano je više od 300 radova iz različitih naučnih oblasti. Na sličnim skupovima prikazujemo ono što smo u određenom vremenu uradili, ali i na inostranim sajmovima naoružanja i vojne opreme. Takav sistemski pristup pokazao se korisnim.
* Na predstojećem sajmu imaćemo priliku da prikažemo mnogo više sredstava i projekata koje smo razvijali, ali i da sagledamo domete fabrika iz inostranstva.
Domaće proizvođače, šest fabrika odbrambene industrije, na sajmu će objediniti Jugoimport. Biće prikazana municija Prvog partizana, minobacački raketni program Krušika iz Valjeva, baruti Milana Blagojevića iz Lučana, zatim eksplozivi Prve iskre, naoružanje Zastave –oružja i artiljerijski i PVO proizvodi Slobode iz Čačka. Način na koji održavaju proizvode, naoružanje i opremu demonstriraće remontni zavodi Moma Stanojlović, Čačak i Kragujevac. Uz to će se pojaviti i naši saradnici, poput Remontnog zavoda Orao, Utve iz Pančeva, ali i institucije koje imaju dozvolu za proizvodnju opreme, fakulteti i istraživačke laboratorije.
Očekuje se dolazak predstavnika fabrika naoružanja i vojne opreme iz Izraela, Francuske, Bugarske i Rumunije, koji će, mahom, izložiti telekomunikacionu opremu. Domaća mala privreda će, takođe, prikazati svoje mogućnosti. Sajam će pratiti i stručni skupovi, na kojima će se, na moderan način, prezentovati kako se do gotovih proizvoda dolazi.
Valja pomenuti da će na sajmu biti izložen i nedavno promovisani avion Lasta 95, koji je rezultat istraživanja Vojnotehničkog instituta, prema domaćoj školi razvoja vazduhoplova. Proizvodnja je poverena Utvi iz Pančeva. Sistem odbrane, na taj način, najpre dobija kvalitetan i jeftin školski avion za početnu obuku pilota, za potrebe Vojske Srbije, a država čuva vazduhoplovnu industriju. Ministarstvo odbrane podržava razvojnu komponentu i ostalih firmi, koje imaju odgovarajuće resurse, kao što je Jugoimport – SDPR. On će na sajmu, među ostalim proizvodima, prikazati oklopno vozilo Lazar.
Japan je ove godine proizveo novi robot, zasnovan na školi, modelu i sistemu robotike akademika Miomira Vukobratovića, koji je svojevremeno radio u Vojnotehničkom institutu. Nastojaćemo da održimo takav kontinuitet, tako što ćemo projektovati znanja i stručnjake u toj oblasti. Kada je reč o robotizovanoj platformi koju će na sajmu prikazati Vojnotehnički institut, to jeste pokušaj da se gotovim proizvodom, odnosno prototipom, na neki način odužimo i akademiku Vukobratoviću, ali i da pokažemo da takve poslove možemo uraditi sopstvenim resursima i pameću, jer su se robotizovani sistemi kod nas godinama unazad razvijali. To je prva robotizvana platforma na našim prostorima i u regionu, a predstavlja novi tehnološki kvalitet.
* Koji su planovi Uprave u narednom periodu?
– Kada je reč o vremenu usvojićemo nove razvojne tehnologije, koje bi trebalo da obezbede dugoročni razvoj Vojske, kao što su robotizovane platforme, različiti elektronski sistemi, senzorske platforme. Planiramo i modernizaciju postojećih sredstava, naročito kada je reč o povećanju dometa pojedine municije, unapređenje baruta i goriva, što predstavlja i potrebu našeg sistema odbrane i primenu savremenih svetskih tehnoloških tokova. Vojnotehnički institut će, posle Partnera 2009, nastaviti letna ispitivanja bespilotne letelice koju razvija. Nastaviće i ispitivanja laserski vođene bombe, sistema zvukometrije, te primenu tandem-kumulativnih bojnih glava na protivoklopnim sistemima, koje su, prvi put prošle godine kod nas realizovane. Završiće i razvojna istraživanja potkalibarne municije, tačnije tehnologiju izrade jezgra potkalibarnog projektila, koji na bazi kinetičke energije uništava oklopna sredstva.
Vladimir POČUČ
Snimio Nemanja SUBOTIĆ
Projekti
Vojnotehnički institut će na Partneru 2009, pored ostalog, izložiti samohodnu haubicu 122 milimetra sora, modele municije 122 milimetra povećanog dometa i 12,7 milimetara, snajperski metak, robotizovanu daljinski upravljanu platformu, maljutku sa novim bojnim glavama, avion za početnu obuku pilota lasta 95, mini bespilotnu letelicu, zatim, protivoklopni raketni sistem bumbar sa prototipom lansirnog uređaja, probni komad rakete vazduh–zemlja sa TV glavom za samonavođenje – grom, ali i funkcionalni model sistema za zvukometrijsko izviđanje, komplet strelišne opreme sa radio upravljanjem – Kors, te laserski vođenu bombu klase 250 kilograma sa fugasnim dejstvom na cilju.
Izlagači
Partner 2009 okupiće oko 70 izlagača. Među njima, projekte i proizvode prikazaće Vojnotehnički institut, Tehnički opitni centar Vojske Srbije, Novinski centar Odbrana, Direkcija za vojnoizdavačku i bibliotečko-informativnu delatnost, Vojnofilmski centar Zastava film, Vojnomedicinska akademija, Vojna akademija, Vojnogeografski institut, Vojni muzej, tehnički remontni zavodi iz Čačka i Kragujevca, fabrike odbrambene industrije Srbije, Javno preduzeće Jugoimport – SDPR, Active Armour&Prosper-Tech d.o.o. iz Novog Sada, Bumar SP Z.O.O. iz Poljske, Damiba trade d.o.o iz Beograda, izraelski Elbit systems, Flir systems iz Švedske, te SC Viper spirit SRL iz Rumunije.
INTERVJU
Brigadni general Danko Jovanović, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije
Integracija razvoja
Ako razmatramo filozofiju proizvodnje naoružanja i vojne opreme u Srbiji, treba znati da nema proizvodnje bez fundamentalnih istraživanja, bazne nauke, razvoja i integracije različitih privrednih grana. Ne postoji nijedno sredstvo koje se može svrstati samo u jednu privrednu oblast. Stoga je za kvalitet neophodna integracija različitih resursa, ponajpre onih kojima raspolaže sistem odbrane. Prepoznali smo mogućnosti Vojnotehničkog instituta, njegovih laboratorija, od kojih pojedine postoje samo na nekoliko mesta u svetu.
Početkom juna u Beogradu se održava Četvrti međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme – Partner 2009, čiji je pokrovitelj Ministarstvo odbrane Republike Srbije, suorganizator Javno preduzeće Jugoimport – SDPR, a realizator Beogradski sajam. Manifestacija će, pored ustanova sistema odbrane i fabrika domaće odbrambene industrije, okupiti veliki broj izlagača iz zemlje i inostranstva koje posluju u toj oblasti.
Uprava za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane, nadležna za istraživanje, razvoj, proizvodnju, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, prezentovaće projekte i proizvode koje je razvijala protekle godine. Uprava se bavi i standardizacijom, vojnom kontrolom kvaliteta i metrološkom delatnošću. Treba pomenuti da su u njenom sastavu Vojnotehnički institut i remontni zavodi, ali na vezi, kako se to vojničkom terminologijom kaže, i fabrike odbrambene industrije Srbije.
O koncepciji sajma Partner, njegovom značaju i perspektivi, ali i svojevrsnoj filozofiji razvoja, projektovanju i proizvodnji naoružanja i vojne opreme u našoj zemlji, razgovarali smo sa načelnikom Uprave brigadnim generalom doc. dr Dankom Jovanovićem.
* Partner predstavlja rezultat dugogodišnjeg rada više ustanova Ministarstva odbrane, najpre Uprave za odbrambene tehnologije. To je prilika da našoj, ali i inostranoj javnosti prikažemo sredstva koja se mogu uvesti u naoružanje i vojnu opremu Vojske Srbije, da pojasnimo perspektive istraživanja, te istaknemo značaj sinergije naučnoistraživačkog rada i bazne nauke, razvoja i proizvodnje.
– Verujemo da ono što treba srpskoj vojci mora biti prioritet u našem radu. Uprava treba da ispoštuje istraživanja, razvoj, proizvodnju, standardizaciju, metrološku delatnost i vojnu kontrolu kvaliteta. S obzirom na to da imamo poprilične rezerve, zbog smanjivanja Vojske, želimo da osavremenimo postojeća sredstva, pratimo tehnološki napredak, ali i razvijemo nove proizvode, tako da Vojska Srbije bude popunjena najsavremenijom borbenom opremom.
Da bismo održali ratne kapacitete proizvodnje, podstičemo izvozne poslove odbrambene industrije Srbije, jer su trenutne potrebe Vojske male, što ne znači da neće biti veće u budućnosti. To radimo organizovano, uključujući različite državne institucije, posebno Ministarstvo odbrane sa postojećim resursima. Nadležni u Ministarstvu nastoje da prijateljskim zemljama, ali i onima koji smatraju da su naši proizvodi naoružanja i vojne opreme dobrog kvaliteta, prikažu i ponude saradnju.
Svakodnevno koristimo minuli rad prethodnih generacija, koje su stvorile preduslove da imamo kredibilitet, kada je reč o kvalitetu naših proizvoda. Na taj način nastavljamo poslove koje su započeli prethodnici, nastojeći da budemo korisni i poslujemo tržišno.
Svesni smo i činjenice da je, ako nema proizvodnje, državni budžet u problemu, posebno proizvodnja koja ima izvoznu orijentaciju. S razvojem novog naoružanja i vojne opreme treba, najpre, da dođemo do najboljih sredstava za našu vojsku. Potom moramo sačuvati ratne kapacitete zemlje. Da bismo u tome uspeli, odbrambenoj industriji Srbije treba da obezbedimo dovoljno izvoznih poslova.
Ako razmatramo filozofiju proizvodnje naoružanja i vojne opreme u Srbiji, treba da znamo da nje nema bez fundamentalnih istraživanja, razvoja i integracije različitih privrednih grana. Ne postoji nijedan proizvod naoružanja i vojne opreme koji se može razvrstati samo u jednu privrednu oblast. Stoga je neophodna integracija različitih resursa.
* Šta to, zapravo, znači?
– Naša iskustva su takva da smo u prethodnom periodu bili eksperti za integraciju najboljih komponenata naoružanja i vojne opreme Istoka i Zapada. Danas tehnološki zaostajemo za mnogim zemljama sveta, jer smo s raspadom bivše Jugoslavije i smanjivanjem tržišta izgubili pojedine tehnologije. Primenom novog koncepta – modula sitnih komponenata – možemo uspešno integrisati savremene platforme, odnosno spojiti znanja i komponente, koje su nam za razvoj skupe, a postoje na inostranom tržištu.
Savremena platforma podrazumeva univerzalnost na bojnom polju, dovoljnu probojnu moć, uključivanje u komandno-
– Za sada imamo kritičnu masu ljudi, u smislu kadrovskih potencijala, bez obzira na to što smo u bližoj prošlosti imali linearni otpust stručnjaka. Preko noći otpušteno je, na primer, oko 500 pripadnika Vojnotehničkog instituta. Teškoću je predstavljalo i podmlađivanje kadra. Suočavali smo se i sa problemima podfinansiranja pojedinih projekata, sa nerazumevanjem nadležnih kada je reč o istraživanjima, koja su često obustavljana pred sam kraj. Srećom, prevazišli smo takve teškoće.
Prepoznali smo kvalitet koji ima Vojnotehnički institut, jedinstven nacionalni brend, internacionalnog značaja, koji, uz puno uvažavanje sličnih institucija u Srbiji, nema sa kime da se poredi. Pojedine laboratorije koje ima Institut postoje samo na nekoliko mesta u svetu – aerotunel za ispitivanje podzvučne i nadzvučne brzine raketa i aviona, na primer.
Važno je da smo u ranijem periodu održali kontinuitet školovanja kadra i na Istoku i na Zapadu, ali i na domaćim fakultetima. Takođe, da su postojale dobre projektne strukture, veliki projekti, ana odgovarajući način finansirani, i što je imidž Vojnotehničkog instituta doveo do toga da nam danas dolaze mladi stručnjaci, koji u njemu žele da rade. Malo je institucija u državi koje imaju takvu perspektivu.
Danas, kada je Ministarstvo odbrane u Vladi Republike Srbije, ponašamo se onako kako država planira razvoj sistema odbrane – iniciramo nove, korisne stvari za Vojsku i privredu uopšte, razvoj sistema odbrane i bezbednost zemlje.
Trenutno postoje realne šanse da se mnogo više poslova uradi nego ranije. Zato smo povećavali razvojni fond, odnosno izdvojili više finansijskih sredstava za potrebe projekata Vojnotehničkog instituta. U 2009. odobreno je skoro četiri puta više novca za tu namenu nego prošle godine, jer smatramo da ćemo, projektima i gotovim proizvodima, koji treba da se uvedu u naoružanje i vojnu opremu Vojske Srbije, isplatiti i opravdati odobrena sredstva.
* Kako Vojnotehnički institut planira i razvija istraživačke projekte?
– Postoje fundamentalni projekti zasnovani na fundamentalnoj nauci, odnosno istraživački zadaci. Oni su u nadležnosti Uprave za odbrambene tehnologije. Njima se postavlja teorijska osnova za razvoj pojedinih sredstava naoružanja i vojne opreme. Razvojni zadaci predstavljaju spoj naših mogućnosti i zahteva Vojske Srbije. Na osnovu toga nadležni u Upravi odlučuju šta mogu realizovati. Tek onda se konkretno sredstvo dovodi od funkcionalnog zadatka do prototipa, a potom i do proizvodnje. U tome se i ogleda integracija – istraživačkih zadataka i nauke, planova i potreba, odnosno znanja Vojnotehničkog instituta, fakulteta i ostalih instituta u zemlji.
Osnovnu sponu predstavlja struka. Kada se započne razvoj, integriše se rad Instituta sa proizvođačima. Potom se pravi funkcionalni model, zatim prototip, koji se testira, kako bi se ocenilo da li je pomenuto sredstvo baš ono koje se traži, na osnovu taktičko-
Vojnotehnički institut pomaže i u proizvodnji, odnosno, nadležan je za uvođenje novih tehnologija. Tokom proizvodnje neretko se javljaju problemi, tehnološki, organizacioni, koji je usporavaju ili koče. Institut tada svoju konstrukcionu dokumentaciju materijalizuje u proizvodnji. Kako se to radi standardizacijom kvaliteta, u posao se uključuje i vojna kontrola kvaliteta, koja vrednuje da li je nešto urađeno u skladu sa predviđenim standardima. Imamo sertifikate, jer nas je Akreditaciono telo Srbije verifikovalo za kontrolu kvaliteta. Taj posao obavlja Odeljenje za kontrolu kvaliteta Uprave.
* Kada je reč o proizvodima naše odbrambene industrije, koliko oni zadovoljavaju najviše svetske standarde kvaliteta?
– Da bi se kompletan proces proizvodnje naoružanja i vojne opreme uspešno zaokružio, primenjuje se odgovarajuća standardizacija. Mi imamo oko 10.000 različitih standarda i tehničkih preporuka, neophodnih da se proizvodnja uspešno odvija. Na osnovu tih standarda kontrolišu se proizvodi. Naši standardi, u velikoj meri, prevazilaze standarde Natoa, jer je Alijansa zahteve pravila na osnovu ekonomskih mogućnosti, a mi smo ih zasnivali na kvalitetu, potrebi da nam vojnik bude opremljen najkvalitetnijom opremom.
Pokazalo se u praksi da su naši proizvodi, napravljeni prema domaćim standardima, veoma dobri – automatska puška, na primer, tenk M-
– Da bi se nauka i gotov proizvod susreli, organizujemo brojne naučne skupove, što je trend i u svetu. Tokom 2007. godine osmišljen je Simpozijum odbrambenih tehnologija – OTEH, koji je tada bio najveći naučni skup u Srbiji. Prezentovano je više od 300 radova iz različitih naučnih oblasti. Na sličnim skupovima prikazujemo ono što smo u određenom vremenu uradili, ali i na inostranim sajmovima naoružanja i vojne opreme. Takav sistemski pristup pokazao se korisnim.
* Na predstojećem sajmu imaćemo priliku da prikažemo mnogo više sredstava i projekata koje smo razvijali, ali i da sagledamo domete fabrika iz inostranstva.
Domaće proizvođače, šest fabrika odbrambene industrije, na sajmu će objediniti Jugoimport. Biće prikazana municija Prvog partizana, minobacački raketni program Krušika iz Valjeva, baruti Milana Blagojevića iz Lučana, zatim eksplozivi Prve iskre, naoružanje Zastave –oružja i artiljerijski i PVO proizvodi Slobode iz Čačka. Način na koji održavaju proizvode, naoružanje i opremu demonstriraće remontni zavodi Moma Stanojlović, Čačak i Kragujevac. Uz to će se pojaviti i naši saradnici, poput Remontnog zavoda Orao, Utve iz Pančeva, ali i institucije koje imaju dozvolu za proizvodnju opreme, fakulteti i istraživačke laboratorije.
Očekuje se dolazak predstavnika fabrika naoružanja i vojne opreme iz Izraela, Francuske, Bugarske i Rumunije, koji će, mahom, izložiti telekomunikacionu opremu. Domaća mala privreda će, takođe, prikazati svoje mogućnosti. Sajam će pratiti i stručni skupovi, na kojima će se, na moderan način, prezentovati kako se do gotovih proizvoda dolazi.
Valja pomenuti da će na sajmu biti izložen i nedavno promovisani avion Lasta 95, koji je rezultat istraživanja Vojnotehničkog instituta, prema domaćoj školi razvoja vazduhoplova. Proizvodnja je poverena Utvi iz Pančeva. Sistem odbrane, na taj način, najpre dobija kvalitetan i jeftin školski avion za početnu obuku pilota, za potrebe Vojske Srbije, a država čuva vazduhoplovnu industriju. Ministarstvo odbrane podržava razvojnu komponentu i ostalih firmi, koje imaju odgovarajuće resurse, kao što je Jugoimport – SDPR. On će na sajmu, među ostalim proizvodima, prikazati oklopno vozilo Lazar.
Japan je ove godine proizveo novi robot, zasnovan na školi, modelu i sistemu robotike akademika Miomira Vukobratovića, koji je svojevremeno radio u Vojnotehničkom institutu. Nastojaćemo da održimo takav kontinuitet, tako što ćemo projektovati znanja i stručnjake u toj oblasti. Kada je reč o robotizovanoj platformi koju će na sajmu prikazati Vojnotehnički institut, to jeste pokušaj da se gotovim proizvodom, odnosno prototipom, na neki način odužimo i akademiku Vukobratoviću, ali i da pokažemo da takve poslove možemo uraditi sopstvenim resursima i pameću, jer su se robotizovani sistemi kod nas godinama unazad razvijali. To je prva robotizvana platforma na našim prostorima i u regionu, a predstavlja novi tehnološki kvalitet.
* Koji su planovi Uprave u narednom periodu?
– Kada je reč o vremenu usvojićemo nove razvojne tehnologije, koje bi trebalo da obezbede dugoročni razvoj Vojske, kao što su robotizovane platforme, različiti elektronski sistemi, senzorske platforme. Planiramo i modernizaciju postojećih sredstava, naročito kada je reč o povećanju dometa pojedine municije, unapređenje baruta i goriva, što predstavlja i potrebu našeg sistema odbrane i primenu savremenih svetskih tehnoloških tokova. Vojnotehnički institut će, posle Partnera 2009, nastaviti letna ispitivanja bespilotne letelice koju razvija. Nastaviće i ispitivanja laserski vođene bombe, sistema zvukometrije, te primenu tandem-
Vladimir POČUČ
Snimio Nemanja SUBOTIĆ
Projekti
Vojnotehnički institut će na Partneru 2009, pored ostalog, izložiti samohodnu haubicu 122 milimetra sora, modele municije 122 milimetra povećanog dometa i 12,7 milimetara, snajperski metak, robotizovanu daljinski upravljanu platformu, maljutku sa novim bojnim glavama, avion za početnu obuku pilota lasta 95, mini bespilotnu letelicu, zatim, protivoklopni raketni sistem bumbar sa prototipom lansirnog uređaja, probni komad rakete vazduh–zemlja sa TV glavom za samonavođenje – grom, ali i funkcionalni model sistema za zvukometrijsko izviđanje, komplet strelišne opreme sa radio upravljanjem – Kors, te laserski vođenu bombu klase 250 kilograma sa fugasnim dejstvom na cilju.
Izlagači
Partner 2009 okupiće oko 70 izlagača. Među njima, projekte i proizvode prikazaće Vojnotehnički institut, Tehnički opitni centar Vojske Srbije, Novinski centar Odbrana, Direkcija za vojnoizdavačku i bibliotečko-
